Recimo sebi – zbogom!

Standard

novi-sad-vojvodina-plakati-dveri-autonomija-ukidanje-1353512648-232443U četvrtak, 19. decembra, jedna polovina Srbije je išla, a druga polovina dočekivala goste. Upaljene su sveće i spremljen slavski kolač, ali zdravica nije održana. Zašto insistirati na toj formalnosti, kada je dan ranije objavljena na sajtu Ustavnog suda.

Sveti je Nikola, najslavljeniji svetac među Srbima, štitio moreplovce, trgovce, ribare, strelce, studente i decu. Kažu da je izvodio i razna čuda. Ako je tako, zašto ga autonomaši ne pozovu u radnu posetu i spasu svoj brod od potapanja?

Neko se, evo, već dugi niz godina surovo poigrava sa njima. Niste, valjda, i vi brzopleto pomislili na Beograd. Karakter, sujeta, pogrešne procene, sebičnost ili glupost mnogo su perfidniji protivnici od Beograda. Read the rest of this entry

Kerberi srpske Lampeduse

Standard

B27E5DCA-9BB4-4895-99BA-15C8538555B9_cy2_r1_w974_n_sŠta je to što je krajem novembra, zapravo, izgorelo u blizini Obrenovca?

Na prvi pogled pitanje se doima kao retoričko. Ta, svi znaju da je zapaljena baraka u koju su vlasti nameravale da smeste nesretnike iz Sirije, Pakistana, Avganistana…

Ali, šta ako u tom požaru nije izgorela samo radnička baraka, nego još nešto, nešto dragocenije, nešto što zadire u samorazumevanje Srba?! Nije li, skupa sa barakom, spaljen, recimo, i mit o spremnosti Srba da, ne obazirući se na jezik, boju kože, veru ili zemlju porekla, pomognu ljudima u nevolji, da podele sa njima komad hleba i krov nad glavom!?

Pre neki dan taj je mit, jednostavnim potezom palca, pretvoren u prah i pepeo. No, nije toliko važno ono što je izgorelo, nego ono što se u svetlosti zapaljene barake pojavilo – mračno i iskeženo lice srbijanskog rasizma. Read the rest of this entry

Peticija svjećara – Frédéric Bastiat

Standard

U originalu: Pétition des marchands de chandelles, 1845

Preuzeto sa http://strasilo.wordpress.com/download/

Od proizvođača svijeća, svjećica, lampi, svijećnjaka, uličnih lampi i alata za gašenje svijeća i od proizvođača loja, ulja, smole, alkohola i općenito svih povezanih sa osvjetljenjem.

Časnim članovima Donjega doma Parlamenta.

Gospodo:

Na pravome ste tragu. Vi odbijate apstraktne teorije i imate malo simpatije do obilja i niskih cijena. Uglavnom se opterećuje sudbinom proizvođača. Želite njega osloboditi od konkurencije, to jest, sačuvati domaće tržište za domaću industriju.

Donosimo vam sjajnu priliku za primjenu vaše – kako ćemo je nazvati? Vaše teorije? Ne, ništa ne zavarava više od teorije. Vaše doktrine? Vašega sustava? Vaših principa? No ako ne volite doktrine, užasavate se sustava, a za načela, vi osporavate da uopće postoje načela u političkoj ekonomiji; tada ćemo to nazvati vašom praksom – vašom praksom bez teorije i bez načela.

Mi patimo zbog razorne konkurencije stranog rivala koji, čini se, djeluje pod uvjetima za proizvodnju svjetlosti tako superiornim našim vlastitima da preplavljuje domaće tržište sa izuzetno jeftinom svjetlošću; onoga trenutka kada se pojavi, naša prodaja se zaustavlja, svi se kupci okreću njemu, a grana francuske industrije koju čini bezbroj sudionika se odjednom gura u potpunu stagnaciju. Taj rival, koji nije nitko drugi do sunca, napada nas tolikom žestinom da sumnjamo da ga je na nas nahuškala sam prefrigana Engleska (izvrsni su u diplomaciji ovih dana). Da ne spominjemo da sunce do toga otoka iskazuje poštovanje koje ne iskazuje nama. Read the rest of this entry

Zašto tako malo cenimo slobodu?

Standard

viewerNa malom ostrvu Liberty, u gornjem delu Njujoškog zaliva, nalazi se Kip slobode. Ovaj kip, što su ga Francuzi, svojevremeno, poklonili Amerikancima, izgrađen je zahvaljujući dobrovoljnim prilozima građana.

Sa hramom Svetog Save stvari stoje drugačije. Preko poštanskih markica, u njegovu se izgradnju uključila država. Nakon petooktobarskog prevrata, sve su srbijanske vlade, svejedno da li su bile više evropski ili više nacionalno orijentisane, nasrtale na novčanike građana – ranije zato da bi se građevinski radovi na hramu priveli kraju, a sada da bi se uredio njegov enterijer.

Nemam ništa protiv da pripadnici raznih verskih zajednica grade svoje bogomolje, pod uslovom da se njihova izgradnja zasniva na dobroj volji i spremnosti građana da izgradnju potpomognu svojim privatnim donacijama. Baš zato što je u životima mnogih pojedinaca iznimno važna stvar,  država treba u pogledu vere da bude neutralna i na distanci. Ako, dakle, pravoslavci smatraju da im je potreban najveći pravoslavni hram na svetu, njima mora biti omogućeno da takav faraonski hram i izgrade, uzdajući se u dobru volju i slobodan izbor, a ne u pljačku. Read the rest of this entry

Jednokratni i višekratni Romi

Standard

romska-zastavaVitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta Roma, nedavno je upozorio da se srednoškolci, prilikom upisa na pojedine fakultete, u sve većem broju deklarišu kao Romi. Ono što je prošle godine bila sporadična, ove godine je, po Mihajlovićevim rečima, postala masovna pojava.

Dva su razloga za zabrinutost predsednika romskog nacionalnog saveta – prvi je u tome što pojava sve većeg broja „lažnih“ ili „Roma za jednokratnu upotrebu“, kako ih on naziva, ostavlja sve manje mesta na fakultetima za „prave“ Rome, a drugi je u tome što  obesmišljava privilegije koje su, voljom zakonodavca, rezervisane za pripadnike romske zajednice.

Nekoliko stvari zaslužuju da im, podstaknuti upozorenjem Vitomira Mihajlovića, posvetimo pažnju. Read the rest of this entry

Probajte liberalizam. Probajte kapitalizam!

Standard

kapitalism_by_bubachop-d4ln447Nedavno sam čitao knjigu Miltona Fridmana Kapitalizam i sloboda. Na jednom mestu, u članku o diskriminaciji, Fridman piše: „Niko ko kupuje hleb ne zna da li pšenicu od koje se hleb pravi gaji neki komunista, republikanac, fašista, crnac ili belac“, da bi, zatim, efektno poentirao: „bezlično tržište odvaja ekonomske aktivnosti od političkih pogleda…“

Ne samo to – bezlično tržište odvaja i ekonomske aktivnosti od etničke pripadnosti pojedinca. Ako je već tako, zašto, onda, ne bismo privatnoj tržišnoj ekonomiji prepustili da rešava, na primer, probleme Srba i Albanaca na Kosovu?!

Privatna tržišna ekonomija čini pojedinca odgovornim za vlastiti život. Njegova dobrobit zavisi od umešnosti da drugim ljudima ponudi proizvode i usluge koji su im potrebni. Zašto bi on na druge ljude, ako mu je do zarade,  gledao kroz etničke naočare i video u njima Srbe, Albance, Rome ili Aškalije, a ne potrošače i kupce?! Zašto ne korektne poslodavce i vredne radnike? Zašto ne bi dobrovoljnu razmenu pretpostavio etničkoj mobilizaciji? Zašto bi se svodio na pripadnika etničke zajednice i svoju privatnu korist podređivao interesima kolektiva, na čije formulisanje ionako nema nikakvog uticaja. Read the rest of this entry

Klade i trunke

Standard

filesNeposredan povod za ovaj post je članak izvesnog P. Petrovića, u kome se on bavi Nedimom Sejdinovićem – ali ne piscem i novinarom, nego Sejdinovićem kao „vanrednim muslimanskim misliocem“, „jednim od vodećih vojvođanskih separatista“ i „muslimanskim vojvodom“.

Čime se to Sejdinović preporučio Petrovićevoj pažnji i na osnovu čega je zaslužio da ga Petrović titulira onako kako ga titulira?

Lista Sejdinovićevih grehova je poduža. Sejdinović, smatra Petrović, sabotira istinu, dezinformiše srpsku javnost i nastoji da u njoj, zbog zločina nad muslimanima, izazove osećanje krivice. Pored toga, ne odustaje od lustracije, protivi se poricanju genocida i insistira na suočavanju sa prošlošću, gle, po nemačkom uzoru, što Petrovića naročito smeta, pa se pita: Zar „takav ’uzor’ Srbija treba da sledi“? Ne treba, ako je Petrović u stanju da ponudi neki bolji. Onaj, recimo, koji će omogućiti da se jasno odredimo prema zločinima počinjenim u ime Srbije i srpstva. No, najveći Sejdinovićev greh jest u tome što se on, jelte, kao musliman i Bošnjak, drznuo da usred Srbije „pljuje po srpskom narodu“, umesto da se bavi stanjem u „njegovoj BiH federaciji“ u kojoj je mržnja prema Srbima, po oceni Petrovića, prirodna, legitimna i institucionalizovana.   Read the rest of this entry